Hrvatska je osnovala namenske fondove radi pomoći perspektivnim poslovnim poduhvatima nakon smanjenja ekonomije 2009.

Vlada se nada postići umereni oporavak od 0,5 odsto ove godine, što je procenat za koji mnogi analitičari smatraju da je suviše optimističan nakon procena da će smanjenje iz 2009. iznositi 6 odsto.

Analitičari su rekli da nove mere kasne skoro čitavu jednu godinu i da su slični programi u Sloveniji, članici EU, imali razočaravajući rezultat.

Međutim, premijerka Jadranka Kosor kazala je na zasedanju Kabineta: „Ulazimo u odlučujuću fazu za borbu za svako radno mesto. Očekujemo da efekti naših mera budu vidljivi već u februaru.“

Ove mere su krucijalan test za kabinet Kosorove, koja je ubrzala borbu protiv korupcije i nada se će ove godine dovršiti pregovore o pristupu EU.

Vlada je usvojila tri mere za koje se nada da će pomoći lokalnim kompanijama u prevazilaženju kreditne krize.

Uz pomoć centralne banke, koja je obećala ublažiti monetarne uredbe i povećati likvidnost banaka, državna banka za razvoj i rekonstrukciju HBOR preusmeriće sredstva iz komercijalnih banaka u održive projekte i biznise.

„HBOR će organizovati aukcije i očekuje se da 30 odsto fondova, za firme i projekte koji se učine održivim, HBOR sama obezbedi, dok će preostalih 70 odsto pribaviti komercijalne banke. O kriterijumu za dobijanje zajma trebalo bi da se odluči kroz dve sedmice“, kazao je ministar finansija Ivan Šuker.

KAMATE I DALJE KLJUČNA STAVKA

Vlada će osnovati i namenske garantne fondove kako bi pokrila do 25 odsto rizika za produžene zajmove, a za šta će HBOR takođe održati aukcije; učestvovaće i u „fondovima za ekonomski oporavak“, otvorenim investicionim fondovima rizičnog kapitala u kojima će država imati 50 odsto udela.

„Vlada je spremna da u takve fondove uloži do 1 milijardu kuna (200 miliona USD)“, kazao je Šuker.

Politički kriterijumi ne bi trebalo da igraju ulogu u distribuciji novca i bankama ne bi trebalo biti dozvoljeno da pokrivaju sopstvene rizične zajmove korišćenjem ovih fondova, dodao je.

Centralna banka namerava da smanji aktuelne zahteve za komercijalne banke kako bi 14 odsto njihovih rezervi zadržala pri centralnoj banci. Priliv novih sredstava za likvidnost sistema mogao bi dostići do 10 milijardi kuna.

Međutim, analitičari su sumnjičavi.

„Svaku novu zamisao moramo uzeti kao dobar znak, ali ovo neće proizvesti spektakularne rezultate, naročito pošto su mere usledile najmanje uz jednu godinu zakašnjenja“, kazao je Igor Prstec, urednik sajta sa dnevnim poslovnim vestima Business.hr.

„U Sloveniji je procedura javnog nadmetanja samo ograničila banke i kompanije, a rezultati su bili veoma slabi.“