Bugarska političarka imenovana za evropskog komesara suočena je sa bujicom pitanja Evropskog parlamenta u vezi sa njenim poslovnim interesima, dok istovremeno političari dovode u sumnju njenu sposobnost da obavlja tu funkciju.

Rumiana Jeleva, bugarska ministarka spoljnih poslova predložena je za mesto evropskog komesara za hitne odluke, što je jedno od 27 pozicija u novoj Komisiji, saopštilo je izvršno telo EU, odgovorno za predloge i sprovođenje zakona.

Bugarska se suočava sa oštrim kritikama Brisela još od pridruživanja bloku 2007, jer ova balkanska država ne uspeva da se izbori sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Parlamentarci su saopštili da  će u danima koji slede dodatno raspravljati o kandidaturi Jeleve.

Ukoliko ne dobije potrebnu podršku Parlamenta nakon trosatnog saslušanja, predsednik Komisije Jose Manuel Barroso moraće izmeniti listu kandidata ili rizikuje odbijanje u celini od strane Parlamenta u glasanju 26. januara.

Parlament može odbiti ili prihvatiti samo Komisiju u celini, nikako individualne kandidate.

Nakon ponovljenih pitanja o njenim poslovnim interesima, na koja je Jeleva u pojedinim trenucima nesigurno odgovarala, parlamentarni predstavnici saopštili su da sumnjaju u njenu sposobnost da obavlja taj posao.

„Možemo slobodno reći da postoje ozbiljne sumnje o tome da li da je podržimo u zajedničkom glasanju“, kazao je za Rojters Andrew Duff, liberalni član Parlamenta.

Nekoliko predstavnika obasulo je Jelevu pitanjima u vezi sa njenom izjavom o finansijskim interesima, koju je morala priložiti, kao i svi imenovani za mesto komesara.

Odbacila je navode o tome da nije dostavila značajne podatke i kazala je da su njenu izjavu potvrdili nadležni u Bugarskoj.

„Izjavila sam sve što sam imala obavezu da izjavim“, kazala je Jeleva zastupnicima. „Nemam šta da krijem.“

Saslušanje je usledilo nakon nekoliko meseci kašnjenja zbog osnivanja nove Komisije, dok Barroso, kome je Parlament u septembru odobrio drugi petogodišnji mandat, čeka na ratifikaciju reformskog Lisabonskog ugovora EU.

Ugovor je osmišljen tako da pospeši odlučivanje u EU. Na snagu je stupio  1. decembra, čime su ustanovljene pozicija predsednika parlamenta bloka dvadesetsedmorice i uticajnijeg višeg predstavnika inostranih poslova.