Čelnici Evropske unije dogovorili su se u decembru okupiti u Kopenhagenu kako bi razgovarali o globalnim klimatskim uslovima, saopštile su Britanija i Danska, ali istočnoevropski zvaničnici zabrinuti su zbog finansiranja.

Dvodnevni sastanak na visokom nivou tek treba da dâ odgovor kako podeliti račun za borbu protiv klimatskih promena za zemlje u razvoju, saopštili su predstavnici iz Istočne Evrope.

Blok dvadesetsedmorice pokušava postići mandat u kopenhagenškim  pregovorima, kako bi se pronašao ugovor koji će naslediti Protokol iz Kjota, plan Ujedinjenih nacija o promeni klimatskih uslova koji ističe 2012.

„Evropa daje tri uslovne ponude, uz novac na stolu i komentar da ćemo učiniti sve  da postignemo klimatski dogovor“, kazao je novinarima britanski premijer Gordon Braun.

Devet istočnoevropskih zemlja dovodi u pitanje ispravnost takvih ponuda, i komentarišu da bogatiji regioni u razvijenim zemljama stoje bolje nego delovi siromašnih država Evrope, kao što je Rumunija.

„Mislim da su šanse za kompromis osrednje“, kazao je poljski ministar za Evropu Mikolaj Dowgielewicz.

„Ne želimo situaciju u kojoj će Rumunija ili Bugarska plaćati Brazilu za ublažavanje emisija ugljendioksida, jer je to apsurdno“.

Prevelika davanja mogla bi ugroziti oporavak regiona od ekonomske krize, stav je Poljske.

„Ne želimo postati muzej folklora Istočne Evrope“, rekao je Dowgielewicz.

Premijer Braun kazao je da će se na samitu EU prihvatiti procena po kojoj zemljama u razvoju za borbu protiv klimatskih promena do 2020. treba 100 milijardi evra.