Žurba bugarskih investitora da unovče olakšice za projekte obnovljive energije može izazvati ogromno povećanje snabdevanja, i tako dovesti do prekidâ u elektrodistributivnoj mreži, kazala je za Rojters državna kompanija za električnu energiju.

Ivan Ayolov, generalni direktor državne elektrodistribucije (ESO) kazao je u intervjuu da bi Vlada morala usvojiti oštrije uredbe i tako zaustaviti spekulante.

Velikodušne Vladine olakšice za proizvodnju električne energije pomoću vetra, sunčeve svetlosti i biomase izazvale su ogromno povećanje takvih projekata, za preko 11.000 megavata do septembra.

„Ovo se mora inteligentno zaustaviti inače ćemo se suočiti sa katastrofom“, kazao je Ayolov, i dodao da situacija liči na zlatnu groznicu u Jukonu.

„Mreža je u ovoj fazi nepouzdana. Kapacitet (za nove instalacije) iznosi 1.800 MW. Ali neće biti pouzdana kada se to poveća na 10.000 MW.“ ESO upravlja visokonaponskom mrežom u Bugarskoj.

Bugarska, kao i druge bivše komunističke zemlje danas članice EU, svoje energetske potrebe podmiruje uglavnom ugljem i nuklearnim izvorima.

EU planira da do 2020. poveća udeo proizvodnje energije iz zelenih izvora na 16-20%. Pošto je izgradnja postrojenja za proizvodnju čiste energije skuplja  od onih na fosilna goriva, vlade zemalja regiona ponudile su povoljne cene kako bi privukle investitore.

Ovo je izazvalo ogromno interesovanje za farme vetrenjača u Bugarskoj i Rumuniji. Kapacitet energije dobijene pomoću vetra u Bugarskoj je ove godine porastao na 330 MW, dok je prošle godine iznosio 103 MW.

Ali postojeća naponska mreža ne može izdržati nova priključenja farmi vetrenjača i državna elektrodistribucija NEK već je uvela privremenu zabranu za povezivanje novih turbina u severoistočnom regionu Varna. 

NEK je upozorio na moguće prekide u snabdevanju zbog sve brojnijih prijava za nove farme vetrenjača.

OBNOVLJIVA ENERGIJA PRIORITET

Ayolov je kazao da Bugarska, kako bi izbegla opterećenje naponske mreže, osim olakšica mora imati i detaljnu strategiju za održivo povećanje energije iz obnovljivih izvora.

ESO stoga preporučuje da investitori plaćaju državi 5% vrednosti projekta kao depozit za obećanje da zaista imaju nameru da projekat sprovedu, pa bi se tako jasno razlikovali spekulanti od ozbiljnih ulagača.

Po važećim uredbama NEK i tri regionalne elektrodistribucije, češki ČEZ, austrijski EVNVI i nemački E.ON, u obavezi su da prilikom povezivanja proizvođačâ na sistem prioritet daju projektima obnovljive energije. Takođe, moraju pokriti sve troškove modernizacije naponske mreže, kako bi omogućili nove kapacitete.

Izvor: Reuters, Balkans.com Business News