Srbija teži iskoristiti slovački model za brze reforme i ulazak u EU

Srbija nastoji da se oslobodi mračnog postkomunističkog nasleđa i da uhvati korak sa balkanskim susedima na putu ka članstvu u Evropskoj uniji tako što će se osloniti na metode Slovačke.

„Slovačka je jedna od zemalja (…) za koju ste u jednom trenutku mogli reći da zaostaje u svojoj grupi“, kazao je zamenik premijera Božidar Đelić, iznoseći plan uz pomoć kojeg bi Srbija mogla privući inostrane investitore i dovršiti pregovore o članstvu u EU do 2014.

„Ali putem same političke volje i podrške građana oni su uspeli da uhvate korak sa susedima i da se pridruže EU u isto vreme kad i Poljska i Češka Republika.“

Slovačka nije doživela rat koji je razorio Jugoslaviju devedesetih, ali ksenofobične vlade usporile su razvoj sve dok administracija desnog centra nije promenila pristup i priključila se EU 2004.

Beograd se suočava sa dodatnim teretom u vidu obaveze da uhapsi osumnjičene za ratne zločine i razreši pitanje Kosova.

Srbija se nada da će tužilac suda Ujedinjenih nacija Serž Bremerc u izveštaju 3. decembra kazati da država ispunjava obaveze u privođenju begunca Ratka Mladića i ostalih ratnih zločinaca.

To bi moglo biti dovoljno da ministri EU na sastanku 8. decembra daju Beogradu zeleno svetlo za prijavu za formalno članstvo do kraja godine, kazao je Đelić za Rojters.

Srbija ima dobre izgleda da ove godine direktne strane investicije budu 1,5 milijardi evra, u odnosu na 1,8 milijardi evra u 2008., i atraktivno je tržište za investitore kada se uporedi sa pređašnjim državama-kandidatkinjama za članstvo u EU, kao što su Slovačka, Češka Republika i Poljska, kazao je Đelić.

Prosečno izdvajanje za jednog radnika, uključujući platu, poreze i doprinose, iznosi 600 evra mesečno, što je oko polovine iznosa koji se plaća u novim zemalja EU nekadašnjeg komunističkog bloka.  Kompanije koje ulažu preko 7,5 miliona evra i otvaraju više od 100 radnih mesta u Srbiji imaju pravo na desetogodišnji poreski praznik.

Fijatova fabrika trebalo bi da proizvede 200.000 automobila godišnje od početka 2011., a u tržište automobila uložile su još dve kompanije za proizvodnju delova.

Međutim, postoje problemi koji se moraju rešiti pre ulaska Srbije u EU, među kojima su reforma pravosuđa, korupcija i organizovani kriminal, što su problemi sa kojima se Bugarska i Rumunija bore još od pristupa 2007.