Špekulantska nagađanja ga Grčka neće uspeti platiti svoje dužničke obaveze dovelo je do neviđenih oscilacija grčkih obveznica, obeshrabrujući  kupovinu hartija realnim novcem i senkom sumnje nad sledećom prodajom.

Premije koje investitori traže za kupovinu desetogodišnjih visokoprinosnih obveznica Vlade Grčke (GGB-ovi) umesto referentnih nemačkih naglo su se povećale na rekordni nivo evrozone, iznad 400  procentnih poena, i pored uspešne sindikovane prodaje petogodišnjih grčkih hartija.

Aktivnost na špekulativnom tržištu liči na početak devedesetih i rast kurseva na deviznom tržištu, kada su se nevolje u jednoj državi prenosile na druge države; danas neke zadužene članice zone evra, posebno Portugal, takođe beleže rast razlika u prinosima.

Grčki zvaničnici nisu oklevali da brzo optuže špekulante. Premijer Jorgos Papandreu kazao je da se njegova država našla na meti dok pokušava povratiti tržišni kredibilitet, oštećen sve većim budžetskim deficitom i dugom.

Na tržištima vlada i mišljenje da se iza agresivne prodaje nalazi „brzi novac“, zbog čega je i cena osiguranja petogodišnjeg javnog duga Grčke protiv neispunjenja obaveza dostigla istorijski maksimum u evrozoni od preko 400.000 evra za 10 miliona evra izloženosti.

„Učešće hedž fondova nedavno se povećalo, posebno na tržištu preuzimanja kreditnog rizika putem svop transakcija (CDS tržište). Mnogi tržišni učesnici svoje aktivnosti zasnivaju na scenarijma po kojima, između ostaloga, Grčka ne uspeva da plati dospela dugovanja. Mnogo je znakova koji pokazuju da ovo dolazi iz hedž fondova“, kazao je Janis Sokos, analitičar za tržište obveznica u atinskoj banci BNP Paribas.

U nedavnim transakcijama tržišta su zabeležila manji oporavak, što je pomoglo grčkim spredovima i CDS-ovima da opadnu ispod psihološki prihvatljivih 400 procentnih poena.

„Stvari su i dalje osetljive na kratak rok. Ovo verovatno utiče na teže pozicioniranje realnih računa u GGB-ovima“, kazao je Patrik Žak, strateg u BNP Paribas, Pariz.

Realni računi obuhvataju zajedničke fondove, osiguravajuća društva i portfolio menadžere. Zbog oštrih dnevnih pomeranja u GGB-a dug je postao suviše rizičan da bi ovi investitori preuzeli kratkoročne pozicije.

Tržišni analitičari kazali su da uspeh u emisiji desetogodišnjih referentnih obveznica Grčke krajem ovoga meseca zavisi od toga da li će Atina pridobiti tržištâ osmišljenim merama i planovima za smanjenje deficita.

ŠPEKULATIVNI INVESTITORI

„Zasigurno je mnogo interesovanja dugoročnih investitora, ali generalno, kod kraćeg dela krive do 2016, tako da nisam siguran kako će proći desetogodišnje [hartije]“, kazao je Mark Ostvald, strateg u londonskom Monument Securities“.

„Da sam ja na čelu Ministarstava finasija Grčke, želeo bih videti mnogo bolje pozicioniranje konačnih investitora, ali pretpostavio bih i da će uticaja imati ona stara ’koga jednom zmija’ kao i da će biti više (…) špekulacija, investitora“.

Prema Commerzbanci, investitorska baza za GGB-ove se promenila, kao što se naročito videlo kod petogodišnjih obveznica prošle sedmice. Strateg Dejvid Šnauc kazao je da su računi u Ujedinjenom Kraljevstvu primili 22% odsto emisije, što je najveći udeo u više od godine i po.

„I sa većinom hedž fondova u UK, moguće ih je iskoristiti kao posredno sredstvo za mnogo veće učešće ’brzog novca’ nego pre“, kazao je.

Jedan menadžer hedž fonda kazao je da se kloni suverenog duga na periferiji evrozone dok god situacija u fiskalnom stanju Grčke ne bude jasnija.

„Činjenica je da bilans stanja Grčke ne stoji dobro (….). Špekulanti i investitori kazniće suverene države ako one ne izbalansiraju svoje knjige“, kazao je Nik Balman, partner-menadžer u Bullman Investment Management.

Izvor: Reuters, Balkans.com Business News