Veliki budžet Evropske unije za poljoprivredni sektor, kao i direktne subvencije za isplatu farmerima, opravdani su i treba sa njima nastaviti, kazao je imenovani za poljoprivredu u EU.

Dacian Ciolos iz Rumunije kazao je na sednici Parlamenta povodim analize pogodnosti ovog kandidata da blok treba da nastavi sa budžetom za podršku poljoprivrednicima, i eventualno ga poveća; dodao je i da su rizici za smanjenje podrške veliki.

Njegov stav odraz je stava Francuske, Nemačke, Poljske i Grčke, najvećih korisnica budžeta za poljoprivredu. Poljoprivrednici iz starijih članica EU žele da se nastavi sa doprinosima, dok novije zemlje, posebno istočnoevropske, žele da se sredstva iz kase pravičnije raspodele.

„Zajedničkoj poljoprivrednoj politici potreban je mnogo veći budžet jer ne govorimo samo o sredstvima koja idu direktno farmerima, govorimo o hrani za čitavu EU i sektoru koji je odgovoran za mnogo radnih mesta“, kazao je Ciolos.

Evropska unija planira reformu složenih poljoprivrednih uredbi i budžeta koji je u to uključen, i želi pojednostaviti sistem uklanjanjem nekih neadekvatnosti, kao i usredsrediti se na ciljane programe do 2013.

Iako je zagovornik direktnih isplata farmerima, Ciolos je kazao da proces treba da bude pravičniji, uz uklanjanje istorijskih  nejednakosti. Na primer, grčki farmeri primaju skoro 600 evra (865$) po hektaru obradivog zemljišta, dok u Letoniji suma za istu površinu iznosi 80 evra.

Poljoprivreda učestvuje sa oko 40 odsto u ukupnom budžetu bloka dvadesetsedmorice i vredan je oko 125 milijardi evra godišnje.