Zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope ove zime bolje su pripremljene za moguća isključenja dostave gasa, ali su učinile malo toga da smanje zavisnosti od ruskih isporuka.

Prošle zime Rusija je zbog spora oko ugovora između Kijeva i Moske  zatvorila ventile ka regionu, pa je tako na hiljade domaćinstava ostalo bez grejanja, a zatvorena su i neka preduzeća.

Potpuno nespremni, zvaničnici regiona nisu mogli brzo reagovati i nabaviti gas iz drugih delova Evrope, a ni mnoga skladišta nisu bila puna. Problem se pogoršao zbog nedostatka gasovoda između susednih zemalja i nemogućnosti da se gas transportuje u suprotnom smeru.

Sličan scenario i ove zime bi izazvao štetu, ali zemlje su preduzele mere predostrožnosti: povećale su zalihe i osigurale obrnut protok gasa iz drugih delova Evrope.

„Države bi opet bile teško pogođene, ali možda ne u meri kao prethodnog puta“, kazao je Andrew Morris, direktor londonske konsultantske agencije za energiju Poyry.

„Prošle godine bilo je potrebno prilično vremena da se omogući obrnut protok gasa i da se obezbede zalihe transportom TPG-a. Sve ovo nije uobičajeno, pa su se poslovi uredili putem ugovorâ.“

Bugarska je ove godine bolje pripremljena ali će se uglavnom oslanjati na mere iz Brisela i diplomatiju u cilju sprečavanja još jedne krize, kazao je premijer Boiko Borisov.

Ova balkanska država povećala je zalihe gasa, dogovorila mogući „obrnuti“ transport iz Grčke i Turske i zatražila od energetskih kompanija da obezbede i druge energente.

Srbija je preduzela korake da napuni skladište u Banatskom Dvoru i unajmila još jedno u Mađarskoj, iako se neki zvaničnici pitaju da li je to dovoljno.

„Srbija je definitivno spremnija nego prošle godine“, kazao je Ian Brown iz odeljenja za energetiku Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

„Ali najvažnije pitanje je koliko će dnevno gasa moći dostaviti.“

Zalihe gasa u većini zemalja Zapadne Evrope nešto su veće nego prošle godine. Britanija i Italija otvorile su ove godine nove TPG terminale, te tako mogu povećati dostavu zemljama koje su povezane sa njima.

Politički i tehnički odgovor na bilo kakvu obustavu ovoga puta će biti mnogo brži.

„Zbog nenadanog isključenja i manjka pripreme za nalaženje drugih puteva dostave, te političkog i tehničkog rešenja, bilo je potrebno onoliko vremena koliko je kriza i trajala“, kazao je Michael LaBelle, analitičar u Istraživačkom regionalnom centru za energetsku politiku na Univerzitetu u Budimpešti.

„Možete očekivati preduzimljiv odgovor vlada i kompanija u roku od 24-48 prekida dostave.“

I pored toga balkanske države malo su napredovale na srednji i duži rok u smanjenju skoro potpune zavisnosti od ruskog gasa.

Evropska unija složila se da delimično finansira izgradnju transportnih linija između EU članica na jugoistoku Evrope, ali Bugarska, Grčka i Rumunija nisu objavile plan rada niti su obezbedile dodatna sredstva.