Istočnoevropske članice Evropske unije moraju uskladiti agendu za pridruživanje evrozoni ili rizikuju nastanak novih kreditnih dugovanja zbog suviše ambicioznih planova.

„Nedavna finansijska kriza (…) uticala je na pomeranje roka za usvajanje evra“, rekla je članica izvršnog odbora Evropske centralne banke Gertrude Tumpel-Gugerell.

„Suviše ambiciozna agenda za uvođenje evra može biti veoma skup proces za zemlje (koje žele da se priključe evrozoni). Ovo bi moglo ohrabriti tržišne učesnike da nastave sa strategijama, možda rizičnim ukoliko se ispostavi da ciljevi agende nisu ostvarivi.“

U prošlosti su ambiciozni planovi izazvali gomilanje kreditnih dugova u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

„Agende pojedinih zemalja moraju se dobro proveriti radi moguće neophodne korekcije“, kazala je Tumpel-Gugerell na konferenciji koju je organizovala centralna banka Austrije.

Balkanske države Grčka i Slovenija su među 16 zemalja koje uživaju zaštitu zbog članstva u evrozoni, a veruje se da bi Bugarska, koja je u EU ušla 2007., mogla u dogledno vreme  usvojiti jedinstvenu evropsku valutu.

Rojtersovo istraživanje prošle sedmice pokazalo je da analitičari očekuju da Estonija bude sledeća zemlja Centralne Evrope koja će se 2012. pridružiti evrozoni, te da do 2014. neće biti priključenja drugih zemalja.

Evropska valutna unija i dalje je činilac sigurnosti za vreme aktuelne finansijske krize, čak i za najslabije i najzaduženije članice kao što je Grčka.

Međutim, žurba za usvajanje evra neće pomoći krizom pogođenim zemljama Centralne i Istočne Evrope, delom i zbog promena kursa njihovih nacionalnih valuta.

„Na usvajanje evra ne treba gledati kao na brzo rešenje ekonomskih slabosti. Članstvo (u evrozoni) ne eliminiše potrebu za rad na disbalansu koji je i uzrok problema“, kazao je na pomenutoj konferenciji komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja Joaquin Almunia.

„Ubrzano širenje zone sa jedinstvenom evropskom valutom koje bi se zahtevalo ukidanje ili smanjenje pristupnih uslova propisanih sporazumom – nije prihvatljivo“.  

Sada je glavni izazov ciljani budžetski deficit, jer su mnoge evropske zemlje sa ekonomijama u nastajanju ublažile fiskalnu politiku radi borbe protiv finansijske krize.

„U pozadini trenutne krize u toku je diskusija o fiskalnoj politici zemalja“, izjavio je šef centralne banke Austrije Ewald Nowotny.

„Izazov je uskladiti sa jedne strane podršku za one koje je kriza najviše pogodila, i sa duge strane ispraviti fiskalnu neravnotežu radi omogućavanja održivosti i ostvarivanja kvalifikacija (za članstvo u evrozoni).“